Mar 20, 2018

Dakle, to je taj Uroš Predić


Ovih dana je u galeriji SANU u Beogradu otvorena izložba zrenjaninskog Narodnog muzeja pod naslovom "Dakle, Vi ste taj Uroš Predić". Posle zrenjaninske i novosadske, sada i beogradska publika ima priliku da vidi postavku priređenu povodom 160 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Neprocenjiva originalna dela velikog umetnika, lični predmeti iz njegove zaostavštine i bogat prateći materijal nešto su što bi svaki ljubitelj umetnosti trebalo da vidi.

Uroš Predić je rođen u malom banatskom mestu Orlovatu, u blizini Zrenjanina. Još kao dete pokazivao je veliki crtački talenat koji je kasnije formalizovao na Akademiji lepih umetnosti u Beču, gde je već tokom studija počeo da dobija nagrade za svoje radove. Izrazito realistički akademski stil, zbog kojeg je bio izuzetno cenjen među svojim sunarodnicima, nažalost je nepovoljno ocenjen u Parizu kao tadašnjem centru svetske umetnosti, pa je Predić kao umetnička pojava ostao značajan samo u okvirima Srbije i Jugoslavije, mada je talentom zaslužio mnogo šire priznanje.




Kao vrhunski portretista radio je za najistaknutije ličnosti svog vremena, a zbog značajnog broja dela koje je izradio za crkvu smatra se i za poslednjeg velikog srpskog ikonopisca. (Jedina poznata Predićeva zidna slika, koja se nalazi u kripti crkve Svetog Duha u Rumi, ovde doduše nije ni pomenuta.) Pored portreta i religijskih tema, značajna su i njegova platna epske nacionalne tematike, kao i prizori svakodnevnog života iz rodnog Banata. Svim delima Predić se bavio sa jednakom posvećenošću, a sa radom nije prestajao do nekoliko nedelja pred smrt u dubokoj starosti.

"Boj sa Turcima", nepoznata godina
"Umiranje pravednika" i "Umiranje grešnika", 1868.
"Nadurena devojčica" (1879.) i "Siroče" (1888.)
"Banatsko kolo", 1890.
"Polivanje dodole", 1892.
Studije za ikone


Izložba "Dakle, Vi ste taj Uroš Predić" prikazuje sve najbitnije aspekte života i delovanja ovog umetnika, od njegovih najranijih sačuvanih sličica koje je pravio kao dvanaestogodišnjak, do poslednjeg platna "Kamenovanje Svetog Stefana", koje nije stigao da dovrši za života. Mnoga od izloženih dela su originali, uključujući enigmatičnu alegoriju "Vizija u oblacima" iz 1878. godine, kolosalne portrete kraljeva iz loze Karađorđevića, ali i znamenitu "Kosovku devojku" iz 1919. godine, kojoj je ovo prvo javno izlaganje posle više decenija.



"Kamenovanje Svetog Stefana", nedovršeno, 1953.


Portret oca, 1880.


Od ličnih predmeta tu su Predićevi štafelaji, deo lične biblioteke, ordenje i medalje, prepiska sa porodicom i značajnim savremenicima... Posebno su dirljiva dva predmeta koja pokazuju duboku povezanost slikara sa roditeljima: maramica kojom je negovao majku na samrti i minijaturni portret oca skiciran na vest o njegovoj smrti. Multimedijalni deo izložbe upotpunjava video materijal Filmskih novosti iz ateljea već ostarelog slikara i snimci njegove sahrane, 1953. godine...

"Vizija u oblacima", 1878.



Suštinski monumentalan sadržaj izložbe sam po sebi je dovoljan da galerija SANU narednih nedelja bude nezaobilazno ishodište poštovalaca umetnosti, međutim generalni utisak ipak pomalo uspevaju da pokvare sitnice. Izložba pre svega nije jasno postavljena ni hronološki ni metodološki, pa je tako nije baš lako pratiti jer se rani radovi nasumično smenjuju sa kapitalnim ostvarenjima, a između njih su gotovo bez ikakvog reda raspoređene lične stvari slikara, pisma koja je slao, razglednice koje je primao, portreti viđeni očima drugih umetnika, po svemu sudeći spram slobodnog prostora u enterijeru galerije umesto prema bilo kakvoj logici koja bi stvorila koherentnu sliku o jednom od najvećih slikara sa ovih prostora... Jednolična i sterilna rasveta stvara prilično monotonu atmosferu u kojoj neke slike ne postižu ni delić impresije koji bi trebalo, a naročito je problematična "Kosovka devojka" (koju mnogi smatraju za najznačajniji komad srpske likovne umetnosti uopšte), koja je postavljena potpuno nenaglašeno, gotovo uzgredno, tako da se stiče utisak da je neki posetioci uopšte ni ne primećuju a trebalo bi (iz više razloga) da predstavlja možda i najinteresantniji eksponat... Da li je sve ovo problem originalnog koncepta izložbe ili njene adaptacije prema datom prostoru, teško je reći, tek Predić je definitivno zaslužio makar malo više uloženog truda... Ali dobro, ma kakva bila, prilika da se ovoliko njegovih dela doživi iz prve ruke svejedno zlata vredi...

"Kosovka devojka", 1919.



Nesvakidašnji naslov izložbe, koji će svakako mnogima upasti u oči (izvučen iz anegdote o prvom susretu Predića i Ilariona Ruvarca, starešine manastira Grgetega u kojem je Predić oslikao ikonostas početkom XX veka - "Dakle, Vi ste taj Uroš Predić! Ja sam Vas zamišljao kao nekog bucova, a Vi se otegli k'o gladna godina!"), u suštini i odgovara njenom sadržaju: čak i oni potpuno neupućeni uspeće da se upoznaju sa Predićevim životom i delom, oni koji ovog umetnika znaju samo iz udžbenika saznaće sigurno nešto što do sada nisu znali, a oni kojima je ovde sve poznato imaće retku priliku da uživaju u nekim od najznačajnijih dela srpske likovne umetnosti XIX i XX veka. Zato sve mane ove izložbe i nisu toliko bitne.

Kralj Petar I Karađorđević, 1921.
Kralj Aleksandar I Karađorđević, 1927.
Mihajlo Pupin, 1930.

Ono što jeste bitno - ovo neprocenjivo blago dostupno je svima do 15. aprila, i to potpuno besplatno! Kakav god izgovor da imate da ga ne pogledate, nije dovoljno dobar.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment