May 8, 2018

Mi, Oni i Rodžer Voters (Budimpešta, 2.5.2018.)


Rokenrol mašinerija zvana Rodžer Voters ponovo tutnji Evropom. "Us And Them", nova turneja starog majstora, nije zaobišla ni region - mada jeste zaobišla Srbiju (barem za sad), tako da smo nekadašnjeg predvodnika čuvenih Pink Floyd ovog puta gledali u Budimpešti. I kako smo od njega već navikli, priredio je spektakl za pamćenje.

Pošto se prošle godine posle punih četvrt veka pauze vratio na diskografsku scenu albumom "Is This The Life We Really Want?", red je bio da Voters upriliči i novu koncertnu turneju. Po tom pitanju je, doduše, bio nešto ažurniji, pa je tako ovo njegova četvrta svetska turneja u poslednjih dvadesetak godina, od čega je poslednja (na kojoj je izvodio legendarni album "The Wall" u celini) postavila nove svetske rekorde po broju gledalaca, ali i ukupnoj zaradi sa jedne turneje u konkurenciji solo muzičara. Domaći zadatak možda pretežak za Votersove kolege, ali izgleda ne i za njega samog.






Iako nova turneja pozajmljuje naslov od jedne od ključnih numera sa klasičnog albuma "The Dark Side Of The Moon" i repertoar se sastoji uglavnom od proverenih hitova Pink Floyd, ipak se ne može reći da Voters udara na nostalgiju i uzima pare na staru slavu. Uz nekoliko novih pesama, ali i nešto deonica snimljenih specijalno povodom turneje (uglavnom musique concrète kolaža), stari materijal je pažljivo probran tako da sve zajedno nosi jednu jedinstvenu poruku, pre svega političku, aktuelniju nego ikad: u svetu u kom se sve više delimo na Nas i Njih, Voters pokušava da nas osvesti da smo sa obe strane (žice, nišana, zida) svi Mi zapravo isti, a da su oni koji nas tobože predvode (a zapravo samo huškaju na podele) zapravo Oni protiv kojih bismo se morali boriti. Ovo možda zvuči kao otkrivanje tople vode, ali je zapanjujuće koliko je u Americi ova turneja dočekana na nož, najviše zbog ekstenzivne (i nimalo laskave) upotrebe lika voljenog im predsednika u pratećim vizuelizacijama na koncertima. A umesto rijaliti državnika, mogao se tu naći bilo koji istaknutiji svetski političar, poruka bi praktično ostala identična.







Kad je već reč o vizuelnoj strani koncerta, reklo bi se da je Voters još jednom sam sebe prevazišao. Tri puta sam video Votersa uživo (ne računajući bliski susret sa kompletnom njegovom svitom na Dunavskom keju i kratko ćaskanje sa verovatno najljubaznijim telohraniteljem na svetu), svaki put sam pomislio da jedan koncert jednostavno ne može da izgleda bolje od toga i svaki put me je stari lisac demantovao. Svetlosni efekti, animacije, teledirigovani baloni, filmske sekvence, sve je to izvedeno besprekorno, ali, što je još bitnije, besprekorno uklopljeno sa muzičkom podlogom u distopijsku atmosferu kakvu od izvođača tog kalibra samo Voters može da zamisli, uključujući i zastrašujuću rekreaciju poslednje večere iz Orvelove "Životinjske farme" i još mnoštvo sitnih detalja koje možda nije svako mogao da uhvati i razume na prvu loptu.









Ipak, i oni koji su se našli na koncertu isključivo zbog muzike imali su u čemu da uživaju. Votersov novi bend definitivno nije Pink Floyd (sa eventualnim izuzetkom klavijaturiste/gitariste Džona Kerina, njihovog standardnog koncertnog pojačanja još od osamdesetih), ali je toliko dobro uvežbana da se to primeti samo onda kad neko od pratećih muzičara zapeva neke od melodija koje je u originalu izvodio Dejvid Gilmor; sa druge strane, gitarista Dejv Kilminster (koji sa Votersom sarađuje već desetak godina) emulira Gilmorove solo deonice koliko je to uopšte moguće, uspešno izbegavajući da zvuči kao još jedan tribute muzičar. Sam Voters, koji je na prethodnoj turneji vrlo malo uzimao instrumente u ruke, svira u skoro svim numerama, bilo akustičnu bilo električnu gitaru, a ponajviše svoj standardni crni Fender Precision bas.









Više od dva sata žestoke svirke (sa pauzom između dva seta i zvučnim kolažima i cela tri) proletelo je kao dlanom o dlan. Nekadašnji "kreativni genije Pink Floyd" još jednom je pokazao zašto je i u osmoj deceniji života jedan od najaktuelnijih i najangažovanijih koncertnih izvođača u svetu. Dok se njegovi vršnjaci uglavnom zadovoljavaju lirskim pesmicama, Voters nastavlja da žari i pali jednako šireći političku poruku koliko i dobru rokenrol energiju. Zato i možemo da verujemo da će ovakvih turneja biti još, a iz priloženog znamo da će nas stari majstor i tada prijatno iznenaditi. Ostaje samo da vidimo čime.




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment