Jun 23, 2018

Temska - dragulj koji nestaje


Priroda Srbije prepuna je nedovoljno poznatih i nedovoljno istraženih mesta koja zavređuju mnogo veću pažnju od one koju imaju. Jedan takav skriveni biser nalazi se na svega dvadesetak minuta vožnje od Pirota: naselje Temska samo po sebi možda nije ni previše značajno ni previše atraktivno, ali se zato u njegovoj neposrednoj blizini nalazi nekoliko lokaliteta koje zaista vredi videti.

Iz centra Temske, uzan asfaltni put vodi duž reke Temštice duboko ka nedrima Stare planine. Na nepuna dva kilometra od naselja nailazi se na istoimeni manastir, posvećen Svetom Đorđu. Činjenica da je slabo poznat u najširoj javnosti spasla ga je od komercijalizacije koja nažalost sve više pogađa slične spomenike širom Srbije, pa je tako ovde moguće osetiti neki svečani mir primeren ovakvim mestima mnogo bolje nego u nekim daleko čuvenijim srpskim manastirima.

Centar Temske


Prema predanju, manastir Temska svrstava se među bogomolje sa najdužom tradicijom u Srbiji: današnja crkva podignuta je u XVI veku na mestu srušene starije crkve, koju su tri veka ranije podigla braća Dejanovići (iliti Dragaši) na temeljima još starijeg hrama koji je po legendi postojao na ovom mestu još od XI veka. Istorija nije upamtila ime ktitora današnje crkve, ali jeste igumana Partenija koji je obnovio manastir posle turskog pustošenja krajem XVII veka, a česma podignuta tim povodom još uvek stoji u porti.







Manastirska crkva pripada moravskoj graditeljskoj školi, a iako je podignuta u poznoj fazi ovog stila mnogo je jednostavnije i rudimentarnije izvedena od nekih starijih (svakako i poznatijih) primera ovakve arhitekture. Omalena crkva je vrlo skladna i ljupka, mada istini za volju ne i toliko posebna u arhitektonskom smislu koliko ističu neki prikazi na internetu... Naročito je zanimljiv podatak da su konaci očuvani u autentičnom obliku iz XVII veka, što manastirskoj porti daje poseban duh nekog davno prošlog vremena.









Uzvodno na sever, Temštica dubi kanjon koji meštani zovu i "srpski Kolorado" - stenovite litice koje oivičuju reku na pojedinim mestima dostižu visinu i od čitavih dvesta metara, a utisku doprinosi i specifična crvena boja kamena i zemlje. Lokalci kažu da je Temštica ribolovački raj, a tu je i malo odmaralište uz akumulaciju danas napuštene hidroelektrane Temac. Splet sićušnih pritoka možda je i zanimljiviji od glavnog toka: na više mesta se skoro uz sam asfaltni put nalaze impresivni vodopadi, praktično na dohvat ruke a opet dovoljno ušuškani da ih mogu pronaći samo oni najradoznaliji; njihove tačne lokacije ostavićemo pustolovima da otkriju sami.








Nažalost, ova prirodna izuzetnost najpoznatija je po tome što - nestaje... Kao i mnoga naselja slične veličine i položaja, i Temska se iz godine u godinu sve više smanjuje. U manastiru danas žive samo dve monahinje. Današnja Temštica jedva je trećina onoga kako je ta reka izgledala do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada je većina toka skrenuta ka hidroelektrani na Zavojskom jezeru. Gornji tok iste reke, koji se naziva Toplodolska reka, poslednjih godina se provlači po novinskim naslovima po borbi lokalnog stanovništva protiv krupnog kapitala koji je namerio izgradnju mini hidrocentrale u njenom koritu, čime bi količina vode u donjem toku Temštice (koja se danas maltene može pregaziti) bila dodatno smanjena... Ali, to je već tema za posebnu priliku...




Ono što nama ostaje jeste da ovaj komad skrivene lepote posetimo dok još uvek nije prekasno. Ovog puta stigli smo tek da bacimo pogled, sledeći put ćemo već biti spremniji i da detaljnije prođemo kanjonom, a možda i na liticama iznad reke pronađemo ostatke srednjovekovnog grada Temca po kojem ceo ovaj kraj nosi ime... Nadamo se da će za to biti dovoljno vremena, makar onoliko koliko se mi pitamo.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment