Jul 25, 2018

Šta sve možeš u Budimpešti za jedan vikend?



Budimpešta, glavni i najveći grad našeg severnog suseda jedna je od najomiljenijih city break destinacija za turiste iz Srbije. Razlozi za to su različiti, ali kojim god povodom posetili prestonicu Mađarske ne može se poreći njena lepota i specifični duh "stare Evrope". Jedan vikend je možda premalo vremena da se sve iole vredno u Budimpešti oseti na pravi način, ali je i sasvim dovoljno za obilazak najvažnijih gradskih atrakcija.


Istorija i arhitektura

Budimpešta ima kontinuitet naseljavanja dug preko dve hiljade godina, ali iako najveći deo grada prosto odiše istorijom ipak se najviše oseti poslednjih nekoliko stotina godina. Uz vrlo malo izuzetaka (uključujući i ostatke rimskog naselja nedaleko od grada), glavnina graditeljskog fonda Budimpešte datira od sredine XVIII veka naovamo. To arhitekturu grada ne čini i manje vrednom - naprotiv, raznovrsnost stilova i visoke vrednosti budimpeštanskih građevina doprineli su da se uže gradsko jezgro nađe na UNESCO-voj listi Svetske baštine.



Istorijsko srce grada predstavlja Budim (Buda), zapadni deo grada na brdu iznad Dunava, na kojem se nalazio dvor mađarskih kraljeva još od XIII veka. Današnji dvorski kompleks (Budavári Palota) datira iz XVIII veka, iz vremena Marije Terezije, budući da je nekadašanja renesansna palata koju je gradilo nekoliko kraljeva uništena tokom opsade grada 1686. godine, kojom su iz Budima isterani Turci koji su držali utvrđenje od prve polovine XVII veka i pobede u Mohačkoj bici. U dvorcu se danas nalazi Muzej istorije Budimpešte, u koji se ulaz naplaćuje između 6,5€ i 7,5€, u zavisnosti od turističke sezone.

Budimski dvorac


Od ostalih arhitektonskih znamenitosti Budima trebalo bi izdvojiti crkvu Matije Korvina (Mátyás-templom) u gotskom stilu, građenu u XIV a rekonstruisanu u XIX veku, i Ribarski bastion (Halászbástya), šetalište-vidikovac visoko iznad obale Dunava, omiljeno mesto za fotografisanje turista. Ulaznica za crkvu košta oko 4,5€, a od ove godine naplaćuje se i ulaznica za šetnju po Ribarskom bastionu, i to oko 3,5€ po osobi, što je čist lopovluk.

Crkva Matije Korvina

Spomenik Svetog Stefana (Ištvana), prvog mađarskog kralja
Ribarski bastion

Spomenik Svetog trojstva ("stub kuge") u Budimu

Nasuprot brdovitom Budimu, na istočnoj obali Dunava nalazi se ravničarska Pešta (Pest), u koja je danas centar aktivnosti u gradu. Arhitekturom Pešte suvereno vlada barok nastao u vreme Austrougarske, mada se peštanske zgrade unekoliko razlikuju od bečkih, uglavnom po slobodnijim citatima drugih epoha. Među najznačajnije spomenike Pešte svrstavaju se pre svega monumentalna zgrada Parlamenta (Országház), građena između 1885. i 1904. godine u neogotskom stilu, kao i bazilika Svetog Stefana (Szent István-bazilika) u neoklasičnom stilu, čija izgradnja je završena godinu dana kasnije.

Zgrada Parlamenta



Zanimljivo je da su zgrada Parlamenta i bazilika bile deo jednog velikog projekta kojim je 1896. godine trebalo da bude obeleženo hiljadu godina od osnivanja prve mađarske države, ali je završetak gradnje iz različitih razloga kasnio; povodom 1896. godine, visina obe građevine je određena na tačno 96 metara, što je i danas maksimalna dozvoljena visina gradnje u Budimpešti, kako bi se očuvala tradicionalna silueta grada. Obe građevine mogu se videti iznutra u organizovanim turama, a naročito je zanimljiva kupola bazilike, sa terasom sa koje se centar Pešte sagledava kao na dlanu. Ulaz u baziliku, koji je do pre nekoliko godina bio besplatan, sada košta oko 5€, a u to nisu uključeni i obilasci riznice i kupole, u koju se ulaz plaća posebno 1,5€. (Lični utisak je da obilazak kupole vredi više od obilaska crkve, ali o ukusima ne vredi raspravljati). Ulaznica u zgradu Parlamenta košta oko 7,5€ za državljane Evropske unije, a celih 19€ za ostale, što nikako nije diskriminacija... Ako je za utehu, studentske ulaznice su duplo jeftinije, naravno samo uz dokaz o studiranju.

Bazilika Svetog Stefana, iliti Ištvana
Do vidikovca se može liftom ili stepeništem, što je svakako teži ali i zanimljiviji način
Unutrašnjost kupole

Pogled sa vidikovca

Žila kucavica Pešte je bulevar Andraši (Andrássy út), trasiran 1872. godine, koji je dom još nekoliko značajnih građevina, od kojih bi trebalo izdvojiti neorenesansnu zgradu državne opere (Magyar Állami Operaház). Bulevar Andraši završava se Trgom heroja (Hősök tere), najvećim gradskim trgom koji je takođe uređen povodom hiljadugodišnjice mađarske državnosti (i takođe kasnio sa izgradnjom, tako da je zvanično otvoren 1906. godine). Trgom heroja dominira Spomenik hiljadugodišnjice (Millenáriumi Emlékmű), iza kojeg se nalazi ulaz u Gradski park (Városliget), jedan od najstarijih javnih parkova na svetu.

Bulevar Andraši

Zgrada opere
Trg heroja


Priča o Budimu i Pešti ne bi bila kompletna bez pomena mostova koji spajaju dva dela grada. Najstariji i svakako najpoznatiji je lančani most Sečenji (Széchenyi lánchíd), jedan od najprepoznatljivijih simbola Budimpešte, otvoren 1849. godine. Za ovaj most vezane su mnoge anegdote i legende, od kojih turistički vodiči najčešće ponavljaju onu u kojoj je projektant mosta Englez Vilijam Tirni Klark na dan otvaranja izvršio samoubistvo od sramote kad je video da kameni lavovi na mostu - nemaju jezike. Ova priča naravno nije istinita, budući da je Klark umro prirodnom smrću nekoliko godina po otvaranju mosta, a i lavovi zapravo imaju jezike, samo se oni ne vide sa pešačke staze... Drugi poznati mostovi su Most slobode (Szabadság híd), izgrađen 1896. godine i prvobitno nazvan po caru Francu Jozefu, i Elizabetin most (Erzsébet híd), izgrađen 1964. godine na mestu prvobitnog mosta posvećenog njegovoj supruzi Elizabeti Sisi.

Lančani most Sečenji



Kultura i umetnost

Pomenuti Trg heroja nezaobilazna je destinacija za ljubitelje likovnih umetnosti. Ovde se nalaze dve najveće muzejske institucije u Budimpešti: Muzej lepih umetnosti (Szépművészeti Múzeum), sa stalnom postavkom umetničkih predmeta iz perioda od starog Egipta do evropskog modernizma, i Palata umetnosti (Műcsarnok Kunsthalle), koja funkcioniše kao izložbeni prostor za gostujuće postavke i u kojoj se često mogu videti retrospektive najvećih imena svetske umetnosti. Ulaznica u Muzej lepih umetnosti košta 4,5€ bez vodiča, a oko 30€ sa vodičem za grupu do 15 ljudi odnosno 40€ za grupe preko 15, a maksimalno 40 ljudi. Ulaz u Palatu umetnosti košta oko 5,5€ za pojedince, a oko 4€ po osobi za grupe preko 10 ljudi.

Muzej lepih umetnosti
Palata umetnosti


Pored navedenih, među najpoznatijim muzejima u Budimpešti je i Kuća terora (Terror Háza Múzeum), posvećena žrtvama fašizma u Mađarskoj tokom II svetskog rata, ali i marionetskog komunističkog režima u posleratnom periodu. Ulaz u Kuću terora naplaćuje se oko 9,5€ po osobi za pojedinačne posete, odnosno oko 6,25€ po osobi za grupe preko 20 ljudi.

Kuća terora

S obzirom na broj raznoraznih statua po ulicama Budimpešta deluje kao svojevrsna galerija na otvorenom, međutim većina ovakvih portreta posvećena je velikanima mađarskog porekla pa baš i ne rezonuje najbolje sa turistima iz inostranstva. Spomenik u obliku cipela na obali Dunava, na mestu gde su mađarski nacisti streljali Jevreje i bacali ih u reku, govori univerzalnim jezikom i predstavlja jedan od najsnažnijih spomenika žrtvama ratnog bezumlja u celoj Evropi.




Kao nacija koja je iznedrila jednog Lista, jednog Bartoka i još nekoliko kompozitora svetskog glasa, Mađari mnogo polažu u muzičku kulturu, i to ne samo u klasičnu muziku. Zato nije nimalo čudno što se na više mesta u centru grada mogu videti klaviri kao svojevrstan urbani mobilijar; neki jednostavno glume žardinjere, dok su drugi potpuno funkcionalni i dostupni virtuozima među prolaznicima da iskažu svoje muzičko umeće!




Zabava

Za generacije koje su odrastale pod sankcijama tokom devedesetih i one koje su stasavale u post-petooktobarskim godinama, Budimpešta je ostala pre svega sinonim za koncerte, budući da je to bila najbliža destinacija gde su se uživo mogle videti svetske muzičke zvezde koje su inače zaobilazile Srbiju u širokom luku. Situacija je danas samo delimično drugačija - iako se u poslednje vreme i kod nas redovno viđaju izvođači svetskog kalibra, u Budimpešti je ovakvih dešavanja još uvek neuporedivo više i velikih muzičkih događaja kakvi se kod nas priređuju jednom godišnje ili ređe ovde ima bukvalno svakog vikenda. Zato Budimpešta još uvek važi za jednu od najznačajnijih destinacija za ljubitelje kvalitetnog zvuka sa ovih prostora. Ulaznice za koncerte jesu u proseku malo skuplje nego kod nas, ali u većini slučajeva vredi izdvojiti i koji evro više za nešto što nemamo prilike da vidimo u Srbiji.




Većina zabavnih sadržaja osim koncerata odvija se u Gradskom parku (Városliget), smeštenom u zaleđu Trga heroja, koji je bio glavna pozornica proslave hiljadugodišnjice mađarske državnosti 1896. godine. U okviru Gradskog parka nalaze se zoološki vrt, cirkus, termalna banja i drugi sadržaji za trošenje slobodnog vremena. Kao i u svakom velikom gradu na velikoj reci, popularna su i krstarenja Dunavom.

Ulaz u Gradski park
"Poslednji ratni parobrod XX veka"

Centar turističke ponude nalazi se u ulici Vaci (Váci utca), koja čini kičmu pešačke zone Pešte. Vaci je poznata po prodavnicama suvenira i drugih sitnica, ali i po kafićima i restoranima u kojima cene često višestruko prevazilaze vrednost narudžbe... Bolja opcija za ispijanje jutarnje kafe ili hladnog piva za vreme vrućine je bilo koja bočna ulica, po mogućstvu što udaljenija od Vaci.

Ulica Vaci

Iće i piće

Ma koliko mislili da nam je mađarska kuhinja dobro poznata, restorani sa lokalnim đakonijama će nas često iznenaditi. Mađarski specijaliteti svode sa na razne čorbe i "jela kašikom", po pravilu sa mnogo mesa. Nasuprot popularnom mišljenju kod nas, mađarska jela nisu sama po sebi ljuta već obično više slatkasta, mada među začinima preovladava njeno veličanstvo paprika, koja se može kupiti u svim prodavnicama (čak i u suvenirnicama) i u svim varijetetima, od slatke do otrovno ljute.



Mađari se često hvale hiljadugodišnjom istorijom proizvodnje piva, mada je lokalno pivo blažeg ukusa i ne naročito interesantno. U ponudi preovladavaju svetla, ali se mogu naći i jača tamna piva, kao i razne uvozne marke. Pivo u marketima uglavnom košta manje od 1€, dok u pivnicama i kafićima pola litre točenog piva staje od 1,20€ do 7-8€ pa i više, u zavisnosti od lokacije. Za razliku od piva, mađarska vina su izuzetno cenjena u svetu, naročito ona iz tokajske regije (Tokaji), koja su već vekovima sinonim za odlično belo vino. Manja flaša tokajca novije berbe u prodavnicama košta 10-15€, a starije vino, u kvalitetnijem pakovanju, može koštati i više od 100€.



Osim restorana domaće kuhinje, Budimpešta je puna najrazličitijih internacionalnih kuhinja, a oni manje skloni gastronomskim eksperimentima sigurno će pronaći neku sebi poznatu franšizu brze hrane. Popularna opcija su i takozvani "All you can eat" restorani (koji koliko je meni poznato kod nas još uvek ne postoje), u kojima u određenom vremenskom periodu dobijate neograničenu konzumaciju velikog izbora jela po principu švedskog stola, po ceni od oko 4€ pa naviše.


Šoping

Iako ima nekoliko velikih tržnih centara, Budimpešta je daleko od idealne šoping destinacije. Mada će neko tvrditi da su u Mađarskoj garderoba i sportska oprema mnogo jeftinije nego kod nas, u praksi baš i nije tako, a ako su neki artikli zaista i jeftiniji, zbog dužine puta se ne isplati odlaziti samo radi kupovine. Sa druge strane, neko ko ne žali para verovatno će naći nešto za sebe na bulevaru Andraši ili u ulici Vaci.





Od suvenira su u ponudi standardni magneti za frižidere (1-2€), razglednice (0,5-1,5€), knjižice (8-12€), modeli poznatih objekata (8-10€), ali i komadi narodne nošnje i paprika u najrazličitijim pakovanjima. Popularan suvenir je i Rubikova kocka, jedan od novijih simbola Mađarske, u svim zamislivim i nezamislivim oblicima.




Kretanje kroz grad

Budimpešta ima odličan sistem javnog prevoza. Peštanski metro je najstariji u kontinentalnom delu Evrope i treći najstariji u svetu (otvoren naravno 1896. godine), a originalne linije i danas funkcionišu besprekorno. Karta za jednu vožnju košta oko 1€, dok je celodnevna propusnica za sve vidove transporta oko 5€.

Metro stanica Opera, jedna od najstarijih na svetu

Vožnja kroz grad ume da bude komplikovana zbog mnoštva jednosmernih ulica u centru grada, naročito oko pešačkih zona, ali nije frustrirajuća kao u nekim drugim delovima Evrope jer vozači generalno poštuju saobraćajne propise. Veći problem je naći parking mesto: Budimpešta je podeljena u zone, u kojima se parkiranje naplaćuje po satu (od 0,55€ do 1,40€) i u svima je maksimalno vreme ograničeno na tri sata. Duže od toga vozilo je moguće ostaviti u nekoj javnoj garaži (po ceni od 0,65€ do 1,90€ po satu, u zavisnosti od lokacije). Parkiranje se na ulici naplaćuje do 18 ili 20 časova, a u garažama 24 časa dnevno, osim za vreme državnih praznika; ovde međutim postoji začkoljica na koju treba obratiti pažnju - ukoliko se parkiranje započne pre praznika, biće naplaćeno i vreme za koje vozilo bilo parkirano tokom praznika.

Korisno je znati i da za ulazak kolima u Mađarsku nije potreban zeleni karton niti međunarodna vozačka dozvola. Naplata putarine vrši se putem vinjeta, koje se moraju kupiti pre ulaska na deonicu sa naplatom, najbolje na samoj granici a moguće je i na benzinskim pumpama u Srbiji neposredno pre granice. Vinjeta koja važi 10 dana (najkraći mogući rok) košta nešto manje od 10€ i omogućava neograničenu vožnju autoputevima za koje je izdata u tom vremenskom periodu.

Pešačka staza u bulevaru Andraši

Centralne zone Budima, a naročito Pešte posebno su prilagođene pešacima, budući da je mnogo ulica i trgova pretvoreno u šetališta i pešačke zone. Uprkos zaista ogromnom broju skitnica i prosjaka (Budimpešta drži neslavan evropski rekord po broju beskućnika po glavi stanovnika), ulice glavnog grada Mađarske su prilično bezbedne za turiste.




Još korisnih informacija

Platežno sredstvo u Mađarskoj je još uvek mađarska forinta, mada poslednjih godina sve radnje primaju i evro, što ranije nije bio slučaj. Mađarska valuta je u konstantnom blagom padu i trenutno se za jedan evro dobija oko 320 forinti - doduše samo u teoriji, budući da bukvalno svaka menjačnica ima svoju računicu, bilo da obračunavaju proviziju ili naknadu za konverziju valuta, tako da je sve preko 280 forinti za evro izvučeno od menjačnice odličan posao. Takođe, praktično svaka prodavnica ima sopstveni kurs, tako da je i za običnu kupovinu potrebno napraviti dobar plan...

Problem sporazumevanja, najveća muka turista ne samo u Budimpešti već u celoj Mađarskoj, na sreću polako nestaje, budući da mlađi naraštaji sasvim solidno vladaju engleskim, a ni turističke informacije na stranim jezicima više nisu retkost kao pre samo desetak godina...




I pored svih barijera (jezičkih, fizičkih i zamišljenih), Budimpešta je bliža nego ikad. Grad koji mnogi smatraju najlepšim u Evropi otvoren je za posetioce iz celog sveta, a sadržaja ima i za mnogo više od jednog vikenda. A pravo vreme za posetu je - uvek.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. Marko Bojković26/7/18 22:00

    Lep prikaz. Možda je interesantno napomenuti još i to da se u Budimu nalazi najsevernije muslimansko sveto mesto - grob derviša i pesnika Đul Babe:
    https://en.wikipedia.org/wiki/G%C3%BCl_Baba

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zanimljivo, nisam znao za to. Eto još jedne zanimljive lokacije za neku sledeću posetu. Hvala na sugestiji, Marko!

      Delete