Preporuka za skretanje s puta: Mala Remeta

Nije što je moja, ali retko gde u Srbiji se može naći toliko najrazličitijih zanimljivosti na tako malom prostoru kao na Fruškoj gori. Čak i mala i široj javnosti relativno nepoznata mesta prosto vrve od sadržaja, pa je istovremeno jako lako i jako teško preporučiti mesta za izlet na jedinoj sremskoj planini. Jedno od takvih mesta je i Mala Remeta, koja možda ne važi za popularnu turističku destinaciju ali itekako ima čime da se podiči.

Mala Remeta je prnjavorsko naselje nastalo uz istoimeni manastir koji se nalazi na južnim padinama Fruške gore, na teritoriji opštine Irig. Iako se nalazi u neposrednoj blizini Rume i Iriga, relativno značajnih regionalnih centara, locirano je van glavnih puteva.

Sa zvanično 130 stanovnika jedno je od najmanjih naselja u Sremu - ali je i dalje skoro tri puta veće od Velike Remete, starijeg naselja takođe formiranog uz manastir istog imena, po kom se pretpostavlja da je i Mala Remeta dobila ime. Ime Remeta najverovatnije je izvedeno iz mađarske reči "remete" koja označava monaha-pustinjaka.

Manastir, koji je prema predanju osnovao kralj Dragutin, prvi put se u pisanim izvorima pominje sredinom XVI veka. Današnja manastirska crkva građena je između 1738. i 1739. godine, pod snažnim uticajem tradicionalne srpske crkvene arhitekture, pre svega raške škole.

Danas se ovakav tip crkvenih građevina na Fruškoj gori može videti još samo u manastirima Velika Remeta i Đipša, ali ono po čemu se crkva u Maloj Remeti razlikuje je to što je ovaj manastir nekako zaobišla obavezna "barokizacija" iz XVIII veka, pa tako Mala Remeta nikad nije dobila visoki barokni zvonik koji je danas zaštitni znak većine fruškogorskih manastira. 

Tako je današnja crkva u Maloj Remeti, iako se ne svrstava među starije na Fruškoj gori, jedna od nekoliko fruškogorskih crkava sa najizraženijom vezom sa srpskom srednjovekovnom arhitekturom.

U manastiru danas žive samo dve monahinje koje same obrađuju manastirsko imanje, održavaju voće, gaje pčele... Iako Malu Remetu ne posećuje mnogo namernika, vrlo rado će ugostiti svakog posetioca. Pešačeći Fruškogorsku transverzalu (čiji pečat se nalazi u manastirskoj prodavnici) pre nekoliko godina, najlepšu čašu vode na tom putešestviju popio sam u senci ogromne lipe u toj porti...

Od manastira, koji se nalazi na severnom obodu naselja, uzbrdo vodi put do proplanka zvanog Široke ledine, sa uređenim izletištem odakle se pruža jedan od najboljih pogleda na Srem sa cele Fruške gore. Za razliku od većine drugih fruškogorskih vidikovaca, na Širokim ledinama skoro nikad nema gužve, pa se ovde čak i vikendom može sedeti i odmarati bez dima i treštećih narodnjaka...

Da li je to posledica relativno velike udaljenosti od fruškogorskog grebena ili činjenice da ljudi nemaju naviku da ovamo dolaze jer je do pre par godina dovde vodio samo prašnjavi kolski put, nije ni važno, tek ovde se kao na retko kom mestu makar malo može osetiti stari dobri fruškogorski mir, koji ne uspevaju da poremete ni vikend naselje koje ovde postoji već tridesetak godina ni novo etno-selo koje se gradi podno izletišta. Fantastičan pogled koji seže na jug do Avale, Cera, pa čak i do Valjevskih planina i Majevice, priča je za sebe.

Poviše Širokih ledina, skriven u gustoj šumi, nalazi se i jedan značajan spomenik Narodnooslobodilačke borbe (kojih je Fruška gora inače prepuna): Pinkijev grob - mesto na kom je poginuo narodni heroj Boško Palkovljević Pinki. Uprkos nazivu spomenika, Pinki je ovde bio samo privremeno pokopan dok su se partizani povlačili sa tog položaja, a njegovo telo kasnije je preneto na spomen-groblje u njegovoj rodnoj Sremskoj Mitrovici, gde i danas počiva.

O revolucionarnoj prošlosti naselja svedoči i spomen-tabla palim borcima i žrtvama fašističkog terora na kraju jedine seoske ulice.

Poslednjih godina Mala Remeta je sve poznatija u vinarskim krugovima. Reklo bi se da je vinarija Deurić prepoznala idealno mesto za odgajanje vrhunskog grožđa, ali ova mlada kompanija samo je vratila lozu na južne padine Fruške gore na kojima je još rimski car Probus posadio prve sremske vinograde u davnom III veku. Vino od nove sorte koja je ovde ukrštena u čast Probusa već se okitilo prestižnim nagradama, ali ni ostala vina neće enološke sladokusce ostaviti ravnodušnim.

Za sve radoznalce koji bi želeli da se upoznaju sa procesima nastanka i sazrevanja vrhunskog vina ili samo da uživaju u ukusu "pića bogova", vrata vinarije su širom otvorena. A kad se od čašice ogladni, lokalne đakonije se mogu probati i u vinariji, ali i u Lugarnici, etno-restoranu tik uz manastirsku portu, koji već godinama gradi imidž autentične sremačke kujne.

Mala Remeta je možda suviše daleko od glavnih puteva, ali najlepša blaga obično se kriju daleko od znatiželjnih očiju. Zato možda i ne bi bilo pravedno reći da je ovo odličan izbor za skretanje s puta - Mala Remeta je mesto u koje se treba zaputiti. Sadržaja ima dovoljno za ceo dan, a vraćati se možemo ceo život. Prvi put upoznati jedno ovakvo mesto - to ipak možemo samo jednom. Ako još uvek niste, ne znam šta se čeka.

DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA: