Jan 4, 2019

Parga u januaru


Jonsko more, kao jedna od najatraktivnijih turističkih regija u Grčkoj, poznato je najviše po svojim ostrvima, na kojima će svako pronaći mesto za odmor po svom ukusu. Prirodne lepote, istorijske znamenitosti, noćni život, seoska idila, svega toga na Jonskim ostrvima ima u izobilju, pa ne čudi da sve više turista bira da upravo tamo provede svoje leto. Kopnena odmarališta Jonskog mora manje su posećena, ali i među njima se nađe izuzetak. Možda i najpopularnije odredište domaćih turista na obalama Jonskog mora nalazi se baš u kopnenom delu Grčke: "nevesta Epira" - Parga.

Novogodišnje proslave poslednjih godina ne razlikuju se previše širom sveta, ali svako podneblje ima i neke sebi svojstvene detalje. Grčke porodice Novu godinu obavezno dočekuju kod kuće, ali su ostaci strogog patrijarhata ovde itekako vidljivi: dok žene spremaju gozbu za sve zvane i nezvane goste, muškarci za to vreme obilaze kafane i nazdravljaju sa poznanicima i prijateljima, a među novijim običajima je i da su "najluđoj noći" odigra i tombola, kladionica ili partija pokera, da bi svako video koliko sreće će imati u novoj godini. Nakon zajedničke večere, odbrojavanja i čestitanja, stariji odlaze na spavanje a mlađi na žurke koje traju do jutra ili koliko već ko može da izdrži...





Prvog dana nove godine za doručak se obavezno jede vasilopita, slatkasta pogača u kojoj je skriven novčić za najsrećnijeg člana porodice, kao u našoj česnici. Posle doručka valja se opet izaći iz kuće i po mogućstvu otići na izlet u neko obližnje mesto. Nas je tako prvog januara put odveo u Pargu.






Od Lefkade na kojoj smo dočekali 2019. godinu, Parga je udaljena stotinak kilometara, što čini skoro dva sata vožnje vijugavim i često izdrndanim grčkim putevima. Ušuškana u sopstvenu uvalu, nekadašnja ribarska luka skrivena je i sa mora i od glavnih kopnenih pravaca, što su uslovila istorijska venecijansko-otomanska previranja i česti gusarski napadi. Sam gradić izgleda kao zamrznut u nekom davno prošlom vremenu, sa načičkanim kućicama najrazličitijih boja, među kojima naizgled nema mlađih od stotinak godina. Na prvi pogled, Parga je razglednica uživo.






Naselje formirano u prirodnom amfiteatru nadvisuje utvrđenje podignuto na prirodnom rtu, dok se nasuprot obale sa širokim šetalištem, malim pristaništem i urednom plažom nalazi nekoliko ostrvaca od kojih na jednom drema crkvica tipične grčke arhitekture. Cela panorama deluje kao da je neko namerno na jedno mesto postavio sve tipične repere jonskih primorskih naselja. Još od turskog doba Parga je bila na glasu po lepoti, pa joj otuda i nadimak "nevesta Epira".






Šetajući strmim i krivudavim uličicama, nije teško shvatiti zašto među turistima vlada stav o Pargi kao o idealnoj romantičnoj destinaciji. Uprkos tome što prvog januara radi samo nekoliko kafanica na samoj obali, lako je zamisliti živahnu atmosferu u tavernama i autentičnim zanatskim radnjama duž uskih prolaza između gusto zbijenih redova kuća. Osim većine lokala, za posetioce je zatvorena i tvrđava, pa nam tako ostaje i da pogled sa najistaknutije tačke na Pargu i popularnu plažu Valtos sa druge strane rta takođe samo zamišljamo...






Sa svim svojim prirodnim vrednostima i sadržajima, čini se da Parga predstavlja savršen presek svega što cela jonska rivijera ima da pruži posetiocima. Zato je verovatno i toliko popularna, najviše među onima koji od odmora ne traže mnogo više od sobe što bliže plaži i kulise za fotografije za društvene mreže.






Šta sve možeš u Pargi za jedno popodne, usred januara? U suštini vrlo malo toga. Ceo ugođaj svodi se na šetnju, razgledanje pustih i usnulih uličica i posmatranje zalaska sunca uz šoljicu kafe, za trunčicu preskupe čak i za jedno mondensko odmaralište... Ali, sudeći po viđenom, reklo bi se da i u letnjim mesecima ne možeš baš mnogo više. I nema u tome ničeg lošeg, samo nas sa malo izraženijim istraživačkim duhom jedno mesto, makar bilo toliko živopisno kao Parga, ne bi moglo da zadrži više od jednog ili dva dana... Ali za toliko, ovaj gradić svakako opravdava naslov vrhunske destinacije Jonskog mora.




A kako Parga zaista izgleda u punom jeku sezone, kada zamirišu vino i plodovi mora iz bašti restorana a muzika odjekuje između kamenih zidova, moraćemo ipak da sačekamo neku drugu priliku da bismo saznali. Možda nećemo čekati dugo. Jonskom moru ćemo se ionako uvek vraćati...



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment