Početak proleća na fruškogorskim potocima

Već sedmu godinu zaredom, PD "Naftaš" iz Novog Sada povodom Svetskog dana vode (22. mart) organizuje krajem marta planinarsku akciju "Potoci i vodopadi Fruške gore". Ove godine zalomilo se da to bude baš na prvi dan proleća. Staza sa startom u Beočin Selu zamišljena je tako da obilazi neka zanimljiva skrovita mesta ove male, ali vodom vrlo bogate planine.

Budući da većina običnih izletnika nije ni svesna koliko se izvora i vodenih tokova krije duboko u nedrima jedine sremske planine, uglavnom daleko od utabanih i markiranih staza, ova akcija je za kratko vreme postala vrlo popularna, a ove godine je učestvovalo preko dvesta planinara svih godišta iz svih krajeva Vojvodine, i šire.

Velika posećenost jedne akcije koja ipak zahteva dosta dobru fizičku spremnost nije baš najpozitivnija stvar, ali o tome nešto kasnije. Ovogodišnja maršruta "Potoka i vodopada" obuhvatila je Dumbovački potok (ali ne i Dumbovački vodopad), Rakovački potok, izvor Babin guz, potok Dubočaš i Kozarski potok.

Svaka staza koja na dvadesetak kilometara savladava više od hiljadu metara uspona i isto toliko silaska, pa makar bila i na niskoj Fruškoj gori, zaslužuje svaki respekt, pa je tako ove godine bila predviđena i duža i kraća varijanta staze, za učesnike malo slabije kondicije.

Dumbovački potok

Standardno, akcije sa ovako mnogo učesnika, naročito one koje se kreću manje utabanim stazama, obično su vrlo spore, sa mnogo čestih i ne uvek neophodnih pauza. Prva tri kilometra pre nego što su se grupe razdvojile razvukla su se na više od sat vremena, sa bar tri pauze... A kad je konačno došlo do razdvajanja staza, za kraću turu se opredelilo tek dvadesetak planinara, dok se ogromna većina učesnika ipak odlučila za dužu varijantu...

Mali vodopad na bezimenom potočiću
koji se uliva u Dumbovački potok

Naravno, ni nakon razdvajanja grupa ništa se u pogledu dinamike nije promenilo...

Svako preskakanje potoka (a bilo ih je mnogo) stvaralo je velike zastoje, provlačenje između srušenih debala na pojedinim mestima odugovlačilo se u nedogled, a pauze za konsolidaciju pravile su se na svakih desetak minuta i svaki put trajale sve duže.

Ovoj situaciji nikako nije pomagala i prilično jaka staza, koja je kombinovala delove Fruškogorske transverzale, nove "ekstremne" deonice Fruškogorskog maratona i plavo-žute staze rumskog profesora Milana Jakovljevića, koja slovi za jednu od najzahtevnijih markiranih staza na Fruškoj gori.

...pauza...

Po izlasku na proplanak uz grebenski put, kada je postalo jasno da začelju treba skoro pola sata da stigne čelo i da cela grupa neće završiti planiranu stazu pre mraka, ekipa u kojoj smo bili Stevan iz Zrenjanina, Boris i Marija iz Novog Sada, dve planinarke iz Beočina, jedan stariji planinar iz Crne Gore i ja, donela je odluku da stazu nastavi sopstvenim tempom.

Pošto smo dobili "blagoslov" vođe ture Milana Markovića, krenuli smo niz dolinu potoka Dubočaš, izašli do maratonske staze Jazak-Brankovac, prema Isinom čotu, a zatim se mimo plana akcije spustili i do Srnećeg potoka i istoimenog vodopada, koji uprkos nevelikoj visini važi za jedan od najlepših na Fruškoj gori.

Potok Dubočaš

Nakon kraćeg predaha, uzverali smo se na greben između Crvenog i Pavlasovog čota, a zatim se vrlo brzo spustili u dolinu Kozarskog potoka i izbili na puteljak ka manastiru Beočin.

Po povratku u Beočin sreli smo i nekoliko planinara sa duže staze, od kojih smo saznali da se grupa skroz raspala nedugo nakon što smo je mi napustili, tako da je većina skratila stazu gde je mogla i spustila se nazad do Beočina da preduhitri sumrak. To ipak ne znači i da akcija nije uspela. Na cilju su se mogla videti samo vesela lica, skroz u skladu sa godišnjim dobom koje samo što je počelo, a to je valjda bitnije od ispoštovanog plana i programa.

Srneći vodopad

Iako sve možda i nije ispalo onako kako su organizatori zamislili, obećanje jake akcije za koju su potrebni "dobra kondicija i dosta veštine" (kako je pisalo u pozivnom pismu) ipak je ispunjeno, bar što se tiče ekipe s kojom sam prešao drugi deo staze. Za generalni trening pred Vršačku transverzalu sledeće nedelje, sasvim dovoljno...