Preporuka za skretanje s puta: Mala Remeta

Nije što je moja, ali retko gde u Srbiji se može naći toliko najrazličitijih zanimljivosti na tako malom prostoru kao na Fruškoj gori. Čak i mala i široj javnosti relativno nepoznata mesta prosto vrve od sadržaja, pa je istovremeno jako lako i jako teško preporučiti mesta za izlet na jedinoj sremskoj planini. Jedno od takvih mesta je i Mala Remeta, koja možda ne važi za popularnu turističku destinaciju ali itekako ima čime da se podiči.

Memorijal Mihajlo Kampoš: Novembarska kiša na subotičkom pesku

Iako je nekima možda delovalo kao da je treking u Subotičkoj peščari stvar prošlosti, Memorijal Mihajlo Kampoš održan je i ove godine, po peti put. Možda na prvi pogled skromnije, ali nikako slabije organizovana akcija nego prethodnih godina okupila je sasvim dovoljno zaljubljenika (zaluđenika?) u pešačenje i trčanje u prirodi da se može reći da je uspela u potpunosti, pa će tako i oštro pero dežurnog zakerala biti mekše od subotičkog peska natopljenog novembarskom kišicom.

Trg čudesa i Krivi toranj

Krivi toranj u Pizi jedna je od najprepoznatljivijih građevina na svetu. Ipak, svojevrsni arhitektonski simbol Evrope samo je jedno od čuda koja krase ovaj grad u italijanskoj pokrajini Toskani. Kompleks katedrale kojem pripada i toranj, započet pre gotovo hiljadu godina, najbolje je svedočanstvo nekadašnje slave i veličine Pize, i s punim pravom nosi naslov Piazza dei Miracoli - Trg čudesa.

Firenca: Kolevka renesanse za jedan vikend

Na listama idealnih destinacija za romantični odmor, italijanska provincija Toskana često zauzima vrlo visoka mesta. Slikoviti pejzaži, odlično vino i hrana koja budi sva čula prvo su na šta će mnogi pomisliti.

Međutim, glavni grad Toskane pre svega je značajan centar za ljubitelje umetnosti - grad u kom su stvarali Leonardo, Mikelanđelo, Botičeli, Đoto, Filipo Bruneleski i mnogi drugi velikani s punim pravom nosi naslov kolevke renesanse.

Jedan vikend teško da je dovoljan da se samo protrči kroz sve znamenitosti Firence, ali uz dobar plan može biti dovoljno da se ovaj veličanstveni grad doživi bar približno kako dolikuje...

Miljakovačka šuma: Netaknuta priroda među betonskim blokovima

Glavni grad Srbije ne može se pohvaliti naročito velikim procentom javnih zelenih površina u građenom tkivu, a i ono malo gradskih parkova teži da bude što uređenije i primerenije savremenom homo urbanusu, pa je tako većinu od devetnaest beogradskih šuma moguće prošetati uzduž i popreko a da se ni u jednom trenutku ne siđe sa betonskih staza.

Međutim, mada se čak i u najnehumanijim gradskim naseljima poput novobeogradskih nekakvo zelenilo tu i tamo probija između asfalta i betona, malo koji deo grada može da se pohvali pravom netaknutom prirodom u svom dvorištu, kao što to može Miljakovac.