Mar 1, 2019

Dan retkih bolesti 2019.


Dan retkih bolesti obeležava se poslednjeg dana februara, posebno kad najkraći mesec ima i jedan dodatni, "najređi" dan u kalendaru. Ustanovljen je 2008. godine, a za razliku od drugih dana posvećenih podizanju svesti o opasnim bolestima ipak nije globalnog karaktera, ali se manifestacije sad već održavaju u 80 zemalja širom sveta, među kojima se Srbija nalazi od 2009. godine. Ove godine Dan retkih bolesti obeležen je u Novom Sadu, koncertom pod naslovom "Retko ali važno".

Koncert "Retko ali važno" održan je u holu Studija M, a sav prihod od ulaznica, pića (isključivo bezalkoholnih, za osvežavajuću promenu) i prodatih majica namenjen je obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama. Nastupili su neki od najboljih vojvođanskih bendova svih vremena, a publiku je privukao i komičarski trio Škorić-Banjac-Ćirjaković (da ne kažem Torbica, Čvarkov i Boškić), ovog puta u ulozi voditelja programa, uvek rado viđeni iako nažalost već godinama tavore u već ustajalom formatu "Državnog posla", mada su po mom mišljenju bili mnogo bolji kao "Velika Srbija" i naročito "Noćna smena"...




Svirku su otvorili power-pop veterani Eva Braun, koji su poslednjih nekoliko godina ponovo na sceni posle višegodišnje pauze, ali daleko od popularnosti koju su imali u drugoj polovini devedesetih... Moram da priznam da ih u vreme njihovih najvećih uspeha nikako nisam vario, ali danas ih vrlo rado čujem, pa ni ovaj nastup nije bio izuzetak. Usledili su Love Hunters, sa potpuno atipičnim ali uvek sjajnim frontmenom Milanom Muminom. Huntersi su nastupili u polu-akustičnoj varijanti, ali su i pored toga svojski otprašili (što je bilo i za očekivati), a na kraju nije izostao ni mega hit "Kamikaze", sa horskim pevanjem publike. Parararararaaa!





Ako je atmosfera do tada bila na visokom nivou, Atheist Rap su je podigli na maksimum. Verovatno najboljem novosadskom bendu svih vremena sigurno nije bilo lako da se uklopi u samo 45 minuta, pa su tako izostali i mnogi koncertni favoriti, ali je svejedno svirka (kao i obično) bila za desetku. Veliko finale za koje je čast pripala sastavu Ritam Nereda bilo je malo antiklimaktično u odnosu na prethodnicu, ali samo zbog njihovog inače ozbiljnijeg stava i tvrđeg zvuka. Nažalost, satnica je malo kasnila pa nisu stigli da odsviraju sve što su zamislili, a poslednju pesmu ("Crno je sve") izabrala je publika kad je postalo jasno da nema vremena za više od toga. Na stranu izvedba i sve ostalo, zabrinjavajuće je to koliko neke njihove politički angažovane numere snimljene pre skoro dvadeset godina nisu nimalo izgubile na aktuelnosti...






Muzičkom ugođaju i dobroj energiji malo toga bi se moglo zameriti, ali mnogo toga je ipak falilo da kompletan utisak bude odličan. Slabo ozvučenje, loša akustika prostora, čudno osvetljenje s leđa izvođača, manji su problemi u poređenju s tim da je povod za ovu manifestaciju morao da bude jasnije podvučen. Deluje kao da kratki govori između pesama nisu bili dovoljni da svi gledaoci budu zaista svesni zašto su tu i zašto je bitno da budu tu, a nisu pomogli ni nejasni slogani ("Retko a važno" i "Retki za retke", šta god to zapravo značilo) što je doduše stara boljka novosadskog NVO sektora...





Osnovna pouka koju je važno izvući iz Dana retkih bolesti je da postoje neka stanja koja ne samo da ne mogu tako lako da se leče, već često ne mogu lako ni da se prepoznaju. Neka uvek završavaju fatalno, sa nekima se može dugo živeti, ali samo ako znamo kako da ih tretiramo. Retke bolesti (kao i sva ozbiljna oboljenja) ne utiču samo na obolele, već na čitave porodice, i društvo u celini. U Srbiji postoje ljudi i institucije koje se bave otkrivanjem i borbom protiv retkih bolesti, pre svih NORBS - Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije i Udruženje za borbu protiv retkih bolesti kod dece "Život"... Makar toliko je trebalo da ostane u glavama svih koji su izašli sa koncerta povodom Dana retkih bolesti, ali moj lični utisak je da manifestacija nije uspela to da prenese do kraja. Sakupljena sredstva su u toj priči sasvim sporedna stvar. Ali, sigurno će biti prilike da se ove lekcije pređu ponovo, dok ih svi ne utuvimo u glavu.






Mada, u društvu u kom ne mali broj pismenih duboko veruje da vakcine izazivaju autizam a soda bikarbona i varikina leče rak, svest o retkim bolestima je korak van domašaja mnogih... Nadajmo se, samo za sada.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment