Direktor je rekao da neće biti kiše. Oblaci su imali drugačije planove, ali nije im uspelo da pokvare naše. Blato je uvek teške treking staze Vršačkih planina učinilo još neugodnijim, ali i zanimljivijim. Preko dvesta učesnika kola dovoljan je dokaz da treking u Vojvodini živi punim plućima, ali sve veći broj mlađih takmičara pokazuje i da ova disciplina ima i svetlu budućnost.
O Vršačkim treking i transverzalnim stazama sam poslednjih godina sasvim dovoljno pisao, pa nema potrebe da se ponavljam. Ako nekoga interesuje kako izgleda koji uspon i kakav je pogled sa kog vrha, ionako je bolje da proveri lično a ne da čita izveštaje i gleda slike. Na maglu i blato smo u Vršcu toliko navikli da bi nam bilo neobično kad bi staze bile suve a vidici potpuno otvoreni, a jedina razlika u ovogodišnjem izdanju vršačke trke bila je kiša, koja je u inat padala skoro čitav dan, sa tek nekoliko trenutaka predaha. U svakom smislu osvežavajuća trka...
 |
| Sveža lica pred start |
I kao što iz godine u godinu svaka trka ostavlja makar za nijansu drugačije utiske, tako će ovo izdanje vršačkog trekinga ostati obeleženo pre svega odličnim učinkom najmlađih, a najviše razloga za slavlje imali su juniori Borkovca i subotičkog Spartaka.
Tako su se na ovogodišnjoj trci u Vršcu trojke Malešević ponovo okitile medaljama sa srednje staze: prošlogodišnji šampion Joca je u svojoj kategoriji bio treći, dok su Lenka i Mia opet podelile prvo i drugo mesto, a na svom prvom učešću u treking ligi Iva Jevtić je osvojila bronzanu medalju na maloj stazi.
Ostale medalje sa male i srednje staze uzeli su Subotičani, a jedini junior na velikoj stazi bio je Nikola Sekulić, koji je pokazao da može bez problema da parira mnogo starijim i iskusnijim takmičarima... Pored ovakvog učinka mladih, zar je uopšte i bitno kako su prošli stariji?
Ostale medalje sa male i srednje staze uzeli su Subotičani, a jedini junior na velikoj stazi bio je Nikola Sekulić, koji je pokazao da može bez problema da parira mnogo starijim i iskusnijim takmičarima... Pored ovakvog učinka mladih, zar je uopšte i bitno kako su prošli stariji?
Smene generacija uništile su mnoga planinarska društva nespremna da ukažu poverenje onima čije vreme tek dolazi, naročito u manjim sredinama. Na sreću, postoje i drugačiji primeri, klubovi koji po svemu sudeći nemaju čega da se plaše po ovom pitanju. A ogromnu ulogu u celoj toj priči imaju i atraktivna planinarska takmičenja.
Medalje dolaze i prolaze, ali to što je na treking stazama sve više najmlađih, pa još i na kiši i po blatu, to je najveća pobeda svih nas - i klubova i organizatora trekinga i planinarstva uopšte.
Medalje dolaze i prolaze, ali to što je na treking stazama sve više najmlađih, pa još i na kiši i po blatu, to je najveća pobeda svih nas - i klubova i organizatora trekinga i planinarstva uopšte.
 |
| Još svežija lica na cilju |
 |
| Direktor reče da neće biti kiše, ali medalje su pljuštale samo tako! |
A pravi pobednici biće oni čiji današnji klinci za desetak, petnaestak godina budu okosnice klubova - takmičari, organizatori, vodiči... Šampioni!
Oni koji danas to ne prepoznaju, unapred su izgubili jednu važnu bitku.
Oni koji danas to ne prepoznaju, unapred su izgubili jednu važnu bitku.
DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:
Нема коментара:
Постави коментар