May 15, 2019

175 godina Narodnog muzeja u Beogradu


Narodni muzej u Beogradu, najstarija i najznačajnija ustanova ovog tipa u Srbiji, proslavio je krajem prošle nedelje 175. rođendan. Iako ovaj veliki jubilej nije obeležen i na formalan način, ipak je mnogima bio više nego dovoljan povod da posete ovo zdanje kulture i svojim prisustvom uveličaju taj datum. Nakon dugogodišnje rekonstrukcije, Narodni muzej je od prošle godine ponovo stalno otvoren za posetioce, a koliko ga vredi posetiti mogli smo i sami da se uverimo.

Kada se nešto naziva najznačajnijom muzejskom institucijom jedne države, očekivanja su svakako velika, a Narodni muzej, sa svojom istorijsko-umetničkom postavkom koja pokriva ukupan vremenski period od više hiljada godina i obuhvata veliki broj svetski značajnih eksponata, ta očekivanja u potpunosti ispunjava. Šetnja Narodnim muzejem predstavlja šetnju kroz milenijume i neka od najvećih dostignuća ljudskog duha.










Hronološki organizovana, postavka Narodnog muzeja vodi posetioca od daleke praistorije, preko antičke i srednjovekovne skulpture, plastike i mobilijara sa područja današnje Srbije, do slikarstva renesanse, baroka, XIX i XX veka. Teško je izdvojiti šta od izloženih predmeta zavređuje najviše pažnje, a svaka prostorija muzeja ima svoje atrakcije, od diskretnih i neupadljivih komada koje će pravi poznavaoci itekako ceniti do najviših dometa istorije umetnosti koji su odavno deo opšte kulture...







Mada Narodni muzej i po veličini i po količini eksponata dostupnih javnosti ipak daleko zaostaje za muzejima sličnog ranga u svetu, i sasvim površno razgledanje ne može da prođe bez nekoliko sati, a za temeljan obilazak u kom bi se svakom predmetu posvetilo iole dovoljno pažnje potrebno je celo popodne, ako ne i čitav dan. To je valjda dovoljan odgovor na pitanje da li poseta Narodnom muzeju vredi.







Doduše, celom iskustvu koje Narodni muzej pruža posetiocima ima se i zameriti štošta, a pre svega naočigled neadekvatan način prezentacije u pojedinim delovima muzeja. Osvetljenje u prizemlju je slabašno i čkiljavo, pa se neki eksponati jedva mogu i razaznati, a kamoli detaljnije pogledati; ovo naročito smeta u numizmatičkoj zbirci, gde je jako teško videti detalje na ionako sićušnim novčićima. Problematičan je i način na koji su neki predmeti izloženi: grnčarija je naslagana kao u kredencu neke malograđanske kuhinje (pri čemu su neki komadi postavljeni toliko visoko da ih je potpuno nemoguće sagledati), zbirka antičke skulpture izgleda kao nabacana bez nekog reda, a naslovi ispisani pored zajedničkih vitrina i uredno obeleženi brojevima malo znače kad tih brojeva nema i pored samih eksponata u vitrinama...






Osim toga, smer kretanja u muzeju nije dovoljno jasno definisan, što samo po sebi ne mora biti loše, ali nekako je logičnije pratiti neke celine hronološkim umesto obrnutim redosledom... Sa druge strane, simpatični i korisni detalji su kafić na drugom spratu, gde se može predahnuti od šetnje, i radionica gde deca kojima popusti pažnja mogu crtanjem da iskažu sopstvene umetničke sposobnosti.











Međutim, najveće dve zamerke koje se mogu dati Narodnom muzeju većina zapravo ne bi ni primetila, ako bi ih uopšte i smatrala za propuste. Prva stvar - suvenirnica muzeja je umesto na izlazu smeštena na ulazu, odmah nakon što se prođe rampa, kada posetioci ni ne razmišljaju o suvenirima već žele da što pre započnu sa razgledanjem; onda kad završimo sa obilaskom i nađemo se u izlaznom holu već je suviše komplikovano da se vraćamo kroz pola muzeja da bismo pogledali i neke sitnice koje možda nećemo ni kupiti, pa je jednostavnije da samo izađemo napolje... Promet suvenira Narodnog muzeja sigurno bi se udvostručio samo kad bi se prodavnica suvenira premestila sa ulaza na izlaz (a nije da tamo nema mesta), ali i da je neko od nadležnih ozbiljnije analizirao organizaciju muzejskih zgrada u svetu sigurno bi to znao i sam...










Ipak, ono što se Narodnom muzeju najviše može zameriti je cena ulaznice, koja je naprosto bezobrazno - jeftina! Neprocenjivo kulturno i istorijsko blago dostupno je svima za pun iznos od 300 dinara, iliti 2,5€! U sredinama koje iole drže do kulture ovo je cena vašarske atrakcije, dok je za jedan ozbiljan muzej, a kamoli najznačajniju muzejsku ustanovu čitave jedne države, obično potrebno izdvojiti barem četvorostruko više. Ko misli da ulaz u Narodni muzej ne vredi toliko (a onaj ko je odlučivao o ceni ulaznice očigledno spada u takve), taj o kulturi nema ni najblažeg pojma. Niža cena znači veći promet samo na pijaci, a upotreba logike pijačne ekonomije u jednoj ovakvoj ustanovi najbolje svedoči o stanju domaće kulture...






Narodni muzej u Beogradu je mesto koje bi morao da poseti svako, bez obzira na afinitiete prema kulturi, tim pre što sa ovakvom cenom ulaznice niko stvarno ne može da ima dovoljno dobar izgovor. Ali, sve dok je ta cena niža od prosečne cene pića u nekom noćnom klubu, biće jasno i koliko je kultura uopšte vrednovana u ovom društvu...

Mislite o tome, ali usput i posetite Narodni muzej. Vredi i više nego što cena sugeriše. Mnogo, mnogo više.



(Ispod fotografija u tekstu namerno nisam navodio naslove. Osim toga što su neke ovde prikazane stvari deo najopštije kulture, koga zaista interesuje kako se zovu predstavljena dela i/ili ko su njihovi autori, može da otkrije sam u Narodnom muzeju...)


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment