May 7, 2019

Fruškogorski ultramaraton 2019.


42. Planinarski maraton na Fruškoj gori održan je prvog vikenda u maju 2019. godine. I ovog puta planinarski klub Borkovac Ruma učestvovao je u organizaciji maratona, markiranjem i uređivanjem deonica i dežurstvom na kontrolnim tačkama Grgeteg i Jazak, ali i učešćem na maratonskim stazama. Na takmičarskim stazama (dužim od 40 kilometara) učestvovalo je 12 članova kluba, sa uspehom koji se generalno može oceniti kao vrlo dobar.

U nastavku sledi moja priča sa ultramaratonske staze, duge 108 kilometara sa oko 4100 metara ukupnog uspona. Fotografije su prvobitno objavljene tokom samog maratona, u vidu izveštaja uživo na Instagram i Facebook stranicama bloga. Podnaslovi fotografija su originalni, sa eventualnim dodatnim komentarima u zagradi.

Crveno srce u belom krugu koje kuca samo za vas... Sve je spremno
za 42. @fruskogorskimaraton! Još samo 108 kilometara do cilja!

("Crveno srce u belom krugu koje kuca samo za vas" je do pre nekih
desetak godina bio slogan maratona, stalno prisutan u pozdravnim
govorima na otvaranju. Slučajno ili ne, nakon što je maraton
usklađen sa ITRA standardima i "uozbiljen" nestali su i ovaj slogan i
dugogodišnja maskota - "Lala planinar maratonac", koji se može
videti još samo na značkama koje se dobijaju za zasluge na
maratonu. Moram priznati da me je svojevremeno ovaj slogan
strašno nervirao, ali sa ove distance zvuči mi skroz simpatično...
Lala mi baš nedostaje. On nikom ništa nije skrivio. Pravda za Lalu!)

Sitno...

(Predstartna zona. Euforija pred polazak. Nalet adrenalina.)

To je taj osećaj. Cela godina trekinga, pešačenja,
trčanja po šumama i gorama, sažeta u jedan vikend...
Naredna 24 sata (manje-više) uživanje na 108 kilometara

Fruške gore!

3. kilometar: Polako ali sigurno. KT1.

9. kilometar: Lepota!

(Selište je prva tačka na stazi sa koje se sagledava TV toranj na
Iriškom vencu. Deo lepote je i to što se na ultramaratonskoj stazi
toranj vidi samo par puta, dok se na ultra ekstremnoj oko njega
vrti u krug čitavih 12 kilometara koji kao da nemaju kraj...)

12. kilometar: Toliko puteva, a samo jedan je od 108 kilometara...

14. kilometar: Mlogo teo, mlogo započeo... Nadam se da nećemo i mi tako...

(Grob Branka Radičevića iznad Stražilova nekad je bio kontrolna

tačka maratona, a sad staza samo prolazi tuda. Još uvek je jedan od
najzanimljivijih fruškogorskih vidikovaca.)

@fruskogorskimaraton u jednoj slici.

(Kada kažem Fruškogorski maraton pomislim na ovako nešto.
Verovatno i svi ostali.)

21. kilometar: Grgeteg - jedan od najlepših manastira i
jedna od najbolje organizovanih kontrolnih tačaka na maratonu. 😎

(Ne samo zato što je drži rumski klub, Grgeteg je već duže vreme
ubedljivo najjače organizovana tačka u istočnom delu maratona.
Sve pod konac, sve bez greške.)

26. kilometar: Spomenici NATO kulture na Fruškoj gori...

29. kilometar: Manastir Staro Hopovo, XVI vek.

(Jedan od simpatičnijih fruškogorskih manastira. Nevezano za to,
ovo mesto je zrelo da dobije sopstvenu kontrolnu tačku zbog
prilično nezgodne raskrsnice za Novo Hopovo i Krčevine, koja
ove godine propustom ekipe koja je držala tačku na Novom
Hopovu uopšte nije bila obeležena...)

34. kilometar: Venac pređen, dobrodošli na zapadni deo maratona!
Psihološki uvek važna tačka!

(Još jedna bitna razlika između ultra i ultra ekstremnog maratona je

i to što je na ultra ekstremnom vrlo teško završiti ovaj deo
maratona pre mraka...)

40. kilometar: Blaža povreda na radu.

(Udarac na izbočeni deo grančice na oborenom stablu prilikom

doskoka. Izgleda gore nego što realno jeste.)

46. kilometar: Prva izmena čarapa!

Još uvek na 46. kilometru: PK Borkovac na nivou zadatka!

(KT Jazak, druga kontrolna tačka koju drži PK Borkovac.)

49. kilometar: Široke ledine.

(Možda i nisam morao ovo da objavljujem, ali sam bio pod utiskom
brzine kojom smo preleteli deonicu od manastira Jazak do

Pinkijevog groba - tri kilometra po blatu za 20 minuta!)

52. kilometar: Bešenovački Prnjavor, mesto sa najviše besnih pasa
na Fruškoj gori.

("Svuda su nas presretale gomile izgladnelih, čupavih pasa.
Izlazili su iz tamnih kapija i provlačili se kroz uske tarabe."

- Danilo Kiš, Mansarda.
Da ne znam bolje, rekao bih da je pisao o Bešenovačkom Prnjavoru.)

57. kilometar: Već sam tu, na pola puta, sve je dim...
Počinje kišica, ali ona koja prija...

(Dvanaest sati kasnije više nije prijala...)

62. kilometar: Tajne poruke...

68. kilometar: Kiša lije, vatra greje... Samo da vetra ne bude...

(Vanredna kontrola iznad kamenoloma Debeli Cer. Čaj i limunada.
Da nam nisu rekli da je limunada ne bismo nikad pomislili
da je nešto više od obične mutne vode.)

77. kilometar: Letenka po drugi put, kroz kišu i maglu...

83. kilometar: Druga promena čarapa. Progledao! Kiša ubiva...

(Od 4 do 5 ujutro smo napravili jedinu dužu pauzu, pod
nadstrešnicom na Andrevlju. Dremnuo sam desetak minuta
i to je za ceo maraton sve što se tiče spavanja. To je odgovor
svima koji su pitali koliko se na maratonu spava...

Pre nekoliko nedelja u jednoj od Facebook grupa posvećenih
planinarenju pojavila se anketa na temu planinarske obuće,
u kojoj su GriSport cipele generalno ocenjene kao loše.
Ovaj par je u poslednjih pet godina prešao više od 550
kilometara samo na Fruškogorskom maratonu, i sigurno više
od 2500 kilometara pored toga, i još uvek su udobne, sigurne
i u relativno dobrom stanju. Izazivam bilo koga da pređe isto
toliko u nekim zvučnijim i skupljim markama koje su se na toj
anketi mnogo bolje pokazale...)

91. kilometar: Crveni čot (539 m.n.v.), najviši vrh Fruške gore.
 Upravo završena najnapornija deonica ultramaratona. Vremenski

uslovi su nehumani, takmičari masovno odustaju...
Ultramaratonska trojka Borkovca još uvek u igri.

("Šta ti je, Baniću? Izgledaš kao da ćeš da padneš."
"To je zato što ću da padnem!"
)

97. kilometar: Vreme nema nameru da se prolepša...

(Dobro, bar je kiša počela da jenjava...)

100. kilometar: Najlepše srce na Fruškoj gori. Brojimo sitno!

(Iliti šta se dešava kad pošalješ slikara da markira stazu.)

104. kilometar: In blato veritas.

(Fotkano pre nego što smo stvarno upali u blato, na spuštanju do

Zvečana. Možda ne najteža, ali svakako najluđa deonica maratona.
Skijanje po blatu. Pravo je čudo da je sve prošlo bez lomova.)

107. kilometar: Iako do cilja ima još kilometar i po,
uvek kad vidim ovaj proplanak znam da je trka gotova...

(Fruškogorski maratonci obično stazu smatraju gotovom kad dođu
do Vage iznad Popovice, a Vaga je na jedva stotinak metara posle
ovog proplanka. Mene obično već ovde počinje da hvata
zadovoljstvo završetka staze.)

108 kilometara za malo jače od 26 sati. Bez naročitih posledica,
doduše probijen lični plan za dva sata, ali s obzirom na vremenske
uslove - prezadovoljan! Hvala svima koji su pratili ovu avanturu
poslednja dva dana. Vidimo se uskoro na nekom brdu!


Kao bonus, evo i slika ekipe PK Borkovac pre i posle maratona. Sveža, orna i odmorna lica prepuna entuzijazma na startu i mučenici na cilju...






Sledeće izdanje najstarije i najveće treking i ultramaratonske manifestacije u ovom delu Evrope je za godinu dana. Do tada, još će mnogo kilometara ostati pod našim đonovima. Ali gde god bili i šta god radili, fruškogorske staze će nas čekati...


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment