Jun 18, 2019

"Poslednja bitka" kraljeva metala (utisci sa koncerta)


Manowar, jedan od najuticajnijih hevi metal sastava svih vremena i po Ginisu zvanično najglasniji bend na svetu, ovih dana privodi kraju (navodno) oproštajnu turneju, pod odgovarajućim sloganom "The Final Battle", u okviru koje su posetili su i nama susednu Bugarsku. Spektaklu u punoj Areni Armejec u Sofiji prisustvovala je i delegacija srpskih fanova, a ako je ovo zasista kraj jedne koncertne karijere duge skoro četrdeset godina, samoproklamovani "kraljevi metala" odlaze u velikom stilu!

U šarolikom društvu najrazličitijih izvođača tvrđeg zvuka, teško da postoji sastav toliko omiljen i istovremeno toliko predmet sprdnje kao što je to Manowar. Mnogi bendovi su izgradili karijeru na klišeima, ali samo je Manowar uspeo da hevi metal ikonografiju (sastavljenu od čelika, kože, mačeva, bogova, motora, testosterona, šovinizma, nasilja, lanaca i katanaca) dovede do tolikih ekstrema ne samo da postane sopstvena parodija, već da obrne čitav krug i da i pored cele te farse ostane bend koji je nemoguće ne uzimati za ozbiljno... Čak i u takvim kružnim meta-referencama kao što je čitav niz pesama u kojima pevaju (samo) o tome kako su najžešći bend na svetu koji peva o tome kako su najžešći bend na svetu, kakve nijedan drugi bend ne bi uspeo da izvuče iznad nivoa kompletne nebuloze, a Manowar ne samo da su toliko uverljivi u tome nego su i toliko prokleto zabavni.






Čak i ako im se više od pola karijere svodi na dva i po akorda odsvirana hiljadu puta na isti način, i ako je na poslednja tri, četiri albuma nemoguće razlikovati čak i tekstove pesama, Manowar ostaju živi dinosaurusi - relikt vremena u kojem je (i to u ne maloj meri njihovom zaslugom) hevi metal postao nešto više od običnog rokenrola pojačanog na maksimum. Pa i ako je vreme nemoguće zaustaviti, deluje kao da će Manowar pre pregaziti vreme nego što će vreme pregaziti njih. Tim pre je teže poverovati u činjenicu da "prvoborci" Džoi DeMajo i Erik Adams obojica već gaze drugu polovinu sedme decenije života, a samim tim i "oproštajna turneja" više dobija na smislu...





Pa čak i ako za koju godinu dođe do neke "povratničke" turneje (što je verovatno i jedini hevi metal kliše koji Manowar do sada nisu čekirali u svojoj biografiji), to neće umanjiti utisak koji je ostavila ova "poslednja bitka" - možda je ceo koncert sa bisevima trajao jedva malo više od sat i po, ali je to bilo takvo prašenje na kakvom bi im pozavidele i duplo mlađe kolege. Zapravo, ne - pokušavam, ali nikako ne mogu da se setim duplo mlađih kolega sa toliko snage, energije i vatre (i u figurativnom i u bukvalnom smislu), pa ako ovo i jeste kraj, praznina koju će Manowar ostaviti iza sebe na svetskoj muzičkoj sceni teško da će ikada biti popunjena...






A u tom slučaju, jedino će biti šteta što "kraljevi metala" nikad nisu posetili Srbiju, jer ako su se toliko oduševili bugarskim fanovima i bugarskom rakijom koliko tvrde, srpski "Manowarriors" (koji su i u sofijskoj areni bili među najglasnijima) bi ih oborili s nogu. O rakiji da i ne pričamo.

Onima koji su ovu bitku propustili ostaje samo da se nadaju povratku kraljeva... Brothers of metal will always be there...



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment